Globalna kultura interakcije čoveka s automobilom se sve više udaljava od tradicionalne interpretacije i okreće se odnosu prema softveru i monitorima sve oštrije rezolucije. Zato su s druge strane, mnogi ranije bitni elementi izgubili na značaju. Stoga je možda i poslednji aktuelni trenutak da se pozabavimo razlikom između vozača i šofera, ili je preciznije reći da vidimo šta je to vozač morao da bude da bi istovremeno bio i šofer.

Analizirajući svet oko sebe, pa čak i samo prateći naše stranice možete da zaključite koliko se okolina ubrzano menja, i kako stara pravila i postavke prestaju da važe, ustupajući istovremeno mesto novim. Ono što je juče bilo sveobuhvatno i tačno, to možda danas više i nije. Međutim, nije oduvek bilo tako. Još jedna potvrda gore iznetih teza se ogleda i u tome da su u 21. veku pojmovi “vozač” i “šofer” postali bukvalno sinonimi, dok to u prošlosti nije bilo ni približno tako.

U početku je reč šofer izvedena iz francuskog pojma “chauffeur” što bi u direktnom, bukvalnom prevodu moglo da znači “onaj koji održava, onaj koji brine o ispravnosti nečega”, a malo kasnije je upotrebljavana i za “onog koji upravlja samohodnim vozilima”, koja se danas, uzgred budi rečeno nazivaju automobilima.

Tada je profesija osobe koja se nalazi iza upravljača bila drastično različita od onog što se danas pod tim podrazumeva. Od njega se nekada očekivalo, ne samo da bezbedno upravlja vozilom, već i da bude u stanju da mehaniku održava u vitalnom stanju, otklanja sve eventualne kvarove koji bi usput mogli da se dogode, kao i da predviđa i uspešno se nosi sa svim predvidim izazovima pred kojima bi se mogao naći. Ukratko, opisali smo šofera, u tradicionalnom smislu te reči.

S druge strane, vozač je muškarac ili žena, koji jednostavno okreću obruč upravljača, “igraju” se s ručicom menjača i papučicama. Dakle, jasno je, za ovog maločas opisanog lika, šofer je “profesionalac živi”.

Iza reči šofer se i kod nas krio onaj koji za koru hleba zarađuje tako što vek provodi za volanom. Dakle, da bi neko bio šofer, on mora biti profesionalni vozač, što će reći kamiondžija, kaskader, instruktor, onaj koji bez straha u očima savladava najteže izazove koje drum (staza) i točkovi mogu da donesu.

Podela između dva koncepta je tako velika da se reč “šofer”, kada je upućena “vozaču”, smatrala čistim laskanjem, dok je u obrnutom smeru, to bila jedna od najtežih uvreda koja može biti adresirana na nekog ko sebe ceni šoferom.

Kako svet odmiče “napred”, ili napred, zavisno iz kog ugla gledate, tako se sve više insistira na specijalizaciji, pa iako se profesija šofera, naizgled izgubila, to je samo privid. Danas su, pored tradicionalnih kamiondžijskih, presvučeni u odore kaskadera, trkača i “sertifikovanih instruktora”. S druge strane, čak i na benzinskim pumpama imamo radnike koji i dalje toče gorivo u rezervoare tradicionalnih automobila,

Kao rezultat takvih tendencija, potpuno se izgubila širina pogleda na svet i jedno sveobuhvatno razumevanje osnovnih vozačkih veština, dok je primena veštačke inteligencije, softvera i ostalih aplikacija, dovela do erozije veština koje je nekada posedovao svaki mehaničar, pa čak i šofer. Iskarikirano izrečeno, danas, samo specijalizovan doktor zna da pregleda oči, dok o opštoj medicini zna manje nego doktori od pre sto godina.

Ono što možemo na kraju da zaključimo, jeste to da bi svi zajedno trebalo da težimo tome da prerastemo poziciju vozača, i da (pored svog redovnog zanimanja) postanemo što je moguće više šoferi.

Jer, svaki šofer je u isto vreme i vozač, ali nije svaki vozač dostigao tu tačku da bi bio šofer.